Историјат клинике

По ослобођењу Ниша од Турака, 11.јануара 1878.године у Нишу је под руководством др Владана Ђорђевића, лекара и државника, отворена прва Војна болница која је пружала здравствене услуге и цивилном становништву.

Снимак из 1878.г. са улазне капије трврђаве на Трг Ослобођења Снимак улазне капије тврђаве из 1878.године

Следеће 1879.године у Ниш долази први цивилни лекар др Антон Зајичек, Чех по националности и запошљава се као први општински физикус. Године 1881.у изнајмљеној приватној кући основана је Нишка цивилна болница чији је први управник био др Младен Јанковић, санитарни инспектор Кнежевине Србије а који је 1864.године постао и управник болнице за душевне болеснике у Београду. Познат је по томе што је 1895.године попут Пинел-а скинуо окове са душевних болесника и један је од оснивача Српског лекарског друштва. Капацитет Нишке цивилне болнице био је 50 постеља и нема назнака и података о посебној јединици за неуропсихијатрију, сем у лику управника болнице. Њега је на месту управника заменио др Павле Јефтић чијим је залагањем и помоћи Краљевине Србије и нишке општине започета 1908.године изградња Окружне болнице на имању које је поклонио тадашњи председник нишке општине Тодор Миловановић. Болница је завршена и отворена 1.марта 1910.године. Имала је три зграде од тврдог материјала. У највећој, која се састојала од подрума, приземља и два спрата лечени су сви болесници, сем заразних који су смештени у другој приземној згради болнице. Трећа зграда била је намењена за станове управника и економа, као и управе болнице.

Капацитет болнице био је 170 постеља. Од самог почетка рада имала је електрично осветљење, без водовода и канализације, али је највећа зграда снабдевана водом помоћу моторне пумпе. Уз доктора др Павла Јефтића, ученика Нотнагел-а било је још три лекара : др Ева Хаљецка, прва жена лекар секундарац, др Илија Палигорић и др Владислав Стојић као помоћни лекари.

Након ратова 1912. и 1918.године проширује се капацитет Окружне болнице у Нишу и тада се први пут помиње одељење за посматрање болесника. Упоредо са тим, 1918.године, донета је одлука о изградњи душевне болнице у селу Горња Топоница код Ниша. Изградња ове болнице почела је 1923.године а завршена 1924.године када је пуштена у рад. У болницу је 9.јуна 1926.године доведен први душевни болесник принц Ђорђе Карађорђевић. Први управник болнице био је др Јован Клицов, рођен 29.априла 1871.године у Жаговићу. Основну школу завршио је у Книну, гимназију у Задру, а медицину у Бечу. Пензионисан је 15.маја 1927.а умро 1940.године.

Упоредо са развојем душевне болнице у Горњој Топоници у оквиру Опште државне болнице постоји одељење за посматрање смештено у посебној бараци где су лечени болесници са дијагнозама : меланхолија, дементио сенилис, паралисис прогресива – подаци из Историјског архива Ниша.

Извештај о броју болесника и најчешћим дијагнозама на Одељењу за посматрање Опште државне болнице из 1938 године – подаци из историјског архива

Ово одељење је расформирано током рата и прво Нервно одељење Градске болнице након ИИ светског рата основано је 1953.године. Први шеф Нервног одељења био је др Драгослав Ракоњац и лекар др Првослав Васиљевић. Прво Неуропсихијатријско одељење Градске а сада Државне болнице у Нишу формирано је 1958.године у бараци која се налазила између данашње Клинике за очне болести и Дечије интерне клинике. Први шеф овог одељења био је др Трифун Цветковић. Одељење је имало 20 постеља и 15 радника.

Колектив првог Нервног одељења Градске болнице у Нишу испред бараке. Део колектива првог нервног одељења.

 

Извештај управника болнице из 1938.године о стању бараке и потребним интервенцијама.

У 1963.години Неурпсихијатријско одељење пресељено је из бараке у зграду где су се налазили : Завод за рехабилитацију и Дечија интерна клиника (у овим просторијама Клиника за неурологију се и данас налази). Неуропсихијатријско одељење постало је наставна база Медицинског факултета, најпре са три лекара специјалиста и три лекара на специјализацији, да би у 1967.години број лекара био 8 (4 лекара специјалиста и 4 лекара на специјализацији). У овом одељењу обављала се и специјализација кадрова из неуропсихијатрије. У 1968.години Неуропсихијатријско одељење пресељено је у Горњу Топоницу, те је ушло у састав Психијатријске болнице са каснијим реорганизацијама : најпре у Институт за неуропсихијатрију а касније у Неуропсихијатријску клинику (са посебном организацијом као Неуролошко одељење Неуропсихијатријске клинике у Горњој Топоници). Неуропсихијатријска клиника имала је до 1990.година 223 постеља од којих 100 за неуролошке болеснике, 105 за психијатријске и 17 за децу и адолесценте. На дан 30.06.1990.године формирана је Клиника за неурологију са седиштем у Горњој Топоници у саставу Клиничког центра, са унутрашњом организацијом коју има и данас.

Клиника за неурологију је 1994.године наредбом Министарства здравља Републике Србије и одлуком Управног одбора Клиничког центра пресељена из Горње Топонице у Ниш и привремено смештена у простору Клинике за физикалну медицину и рехабилитацију. Пресељењем Клинике постељни фонд је смањен за 60%, то јест, са 100 постеља сведен на 40 колико и сада има.

Клиника за неурологију Клиничког центра у Нишу основана је 30.06.1990 године када је формиран Универзитетски клинички центар са 28 организационих јединица-клиника, института, завода.

Настала је трансформацијом Неуропсихијатријске клинике са седиштем у Горњој Топоници.

На дан 25.јануара 1994.године Клиника је пресељена из Горње Топонице у Ниш у исте просторије из којих је 1968. године исељена али са значајно смањеним капацитетом и привремено се налази у згради Клинике за физикалну медицину и рехабилитацију.

Ово пресељење било је неминовно због коришћења кадровских и техничких ресурса Клиничког центра а свакако и због неопходности присуства неурологије у мултидисциплинарном раду, дијагностици и терапији.

Због недовољних просторних могућности капацитет Клинике за неурологију смањен је од 100 на 40 постеља, а 2001 године је повећан на 60 постеља колико И сада има.